I ja sam mama: znam iz prve ruke koliko je materinstvo težak i složen posao – i spolja i iznutra.

Znam i da pravo „drugo stanje“ nastupa tek posle porođaja, kada promena zahvati gotovo sve aspekte života.

Znam i koliko je važno imati podršku i pomoć, ne samo fizičku, naročito u prvim nedeljama i mesecima po porođaju. Taj period često,  mnogo češće nego što se misli, prati zabrinutost – pa i strah – zbog životnih veština koje traži nova uloga. Za neke mame umesto očekivanog uživanja u materinstvu tada dominira doživljaj zaglavljenosti, nesnalaženja i nezadovoljstva.

Zato i pokrećem ovu grupu: da zajedno uđemo u prostore između blaženstva i košmara roditeljstva, kao i one između majčinstva kao duboko ličnog iskustva i majčinstva kao društvene institucije.

Koncept matrescencije – razvojnog procesa nastajanja majke – teorijski je okvir ovih razgovora. Polazimo od ideje da žena kad postaje majka (bilo rađanjem ili usvajanjem deteta) prolazi kroz neposrednu, ali i postepenu metamorfozu: njen identitet se razlaže i ponovo nastaje, odnosi sa drugima i sa sobom se menjaju, strukturisanje vremena je drugačije, a mnoge mame uvide i da je način na koji ih društvo vidi korenito izmenjen.